Суботичка болница има дуг историјат имплантације пејсмејкера и то још од 1978. године када је урађена прва имплантација тј.уградња уз менторство хирургије београдске болнице Драгиша Мишовић. Прави замајац у тој технологији почиње од 2008. године када пејсмејкер терапија долази под окриље кардиологије што је био и светски тренд. До тада су примат имали хирурзи обзиром да се заиста ради о хируршкој процедури али за кардиолошке пацијенте. Уводе се комплекснији апарати са захтевнијим програмирањем.

Круна свих пејсмејкера је имплантација ЦРТ апарата тј. ресинхронизационих пејсмејкера у сврху леченја срчане инсуфицијенције, која је уз присуство, рад и велику помоћ проктора, нашег и светског стручњака из овог домена Директора пејсмејкер центра КЦ Србије чувеног професора др Горана Милашиновића урађена дана 23.маја 2024. г. у суботичкој болници од стране мр.сци др Александра Живковића. По први пут су урађене имплантације ЦРТп код два пацијента.

ЦРТ је нова нефармаколошка метода лечења симптоматских болесника са узнапредовалом срчаном слабошћу, са ниском ејекционом фракцијом леве коморе <35% и комплетним блоком леве гране а ехокардиографски верификованом асинхронијом.  Нова индикација су и пацијенти који имају пејсмејкер или треба да га добију, а да при томе већ имају срчану слабост, а пејсинг им је у великој мери неопходан.

Сматра се да данас око 64 милиона људи у свету има дијагнозу срчане слабости. Срчана слабост представља клинички синдром  до кога доводи низ обољења а који се карактерише неспособношћу срца да пумпа одговарајућу количину крви којом би се задовољиле потребе организма за кисеоником и енергетским материјама. Тиме је лош функционални капацитет и квалитет живота код пацијената са овом дијагнозом.  Смртност код срчане слабости је велика и креће се од 15% до 60% на годишњем нивоу.

Слабост срца одликују прогресивна дилатација леве коморе и губитак контрактилне функције. Код око 40% болесника са хроничном слабошћу срца утврђени су, поред смањене контрактилности срца, и продужено интер иинтра вентрикуларно време провођења, што се на ЕКГ снимку манифестује проширеним  QRS комплексом с обликом блока леве гране Хисовог снопа.  Блок леве гране и у нормалном срцу доводи до  губитка синхронизације коморске контракције и погоршања регионалне и глобалне систолне функције.

Према речима интервентног кардиолога Мр сци. др Александра Живковића техника имплантације је слична стандардним двокоморским пејсмејкер системима који се дуги низ година примењују у нашој болници. Најзахтевнији аспект је позиционирање електроде за стимулацију леве коморе која се пласира путем коронарног синуса на адекватну епикардну вену штопредставља врло захтевну процедуру. Из тог разлога је у ангиосали био присутан проктор Проф др сци. мед Горан Милашиновић из  Клиничког центра Србије који се и у ранијем периоду радо одазивао нашем позиву да помогне код комплексних иновативних процедура из пејсмејкер терапије.

Корисно дејство ове, за нас нове врсте пејсмејкера, подразумева побољшање толеранције напора и квалитета живота, као и мањи број хоспитализација због погоршања срчане слабости. У колико је права индикација и пацијенти буду риспондери тј, имају позитиван ефекат на ову терапију, решава се асинхронија (програмираном обостраном стимулацијом леве и десне коморе срца) а тиме се поправља ејекциона тј истисна фракција леве коморе, што утиче на смањење морталитета како од изненадне срчане смрти тако и општег морталитета.

Најважније је да је ресинхронизациона терапија показала велика симптоматска побољшања код пацијената и јак утицај на спорију прогресију болести.